Strategije za spremanje prijemnog ispita iz matematike
Ažurirano
Plan pripreme za prijemni iz matematike zavisi od dve stvari: koliko nedelja je ostalo do ispita i koliko zadataka sa pravog testa već umeš da rešiš. Iz toga izlaze tri plana. Temeljni traje šest meseci i kreće od gradiva sa početka testa. Standardni traje tri meseca i računa na to da ti školsko gradivo uglavnom leži. Sprint traje šest nedelja i počinje odlukom šta nećeš učiti.
Prvo za jedno popodne izmeri gde si, pa u tabeli nađi svoj plan. Za svaki plan ispod stoji raspored po nedeljama, broj sati koji staje uz školu i maturu, glavni rizik i znak da je vreme da pređeš na drugi plan.
Tri plana na istom kalendaru
Sva tri se završavaju isto, rokovima i simulacijama. Razlikuju se po tome koliko vremena ostaje za gradivo.
Temeljnikrećeš oko Nove godine
26 nedelja · 5–11 h nedeljno · ukupno 184 h · 19 testova
Standardnikrećeš krajem marta
13 nedelja · 7–11 h nedeljno · ukupno 111 h · 13 testova
Sprintkrećeš sredinom maja
6 nedelja · 12–15 h nedeljno · ukupno 77 h · 10 testova
- Teorija
- Zadaci po oblastima
- Rokovi bez štoperice
- Simulacije pod štopericom
Meseci važe ako je ispit krajem juna. Boja pokazuje čime se faza pretežno bavi.
Samoprovera: jedan test, tri sata
Za izbor plana treba ti jedan broj: koliko zadataka od 20 rešiš tačno na pravom testu, bez ičije pomoći. Do njega dolaziš ovako.
- Izaberi test. Uzmi rok fakulteta koji upisuješ, star tri ili četiri godine, koji ti je potpuno nov. Dva najnovija čuvaj za simulacije na kraju. Testovi su u arhivi zadataka sa prethodnih prijemnih ispita, a PDF se preuzima besplatno, uz registraciju.
- Radi pod uslovima ispita. Odjednom, na papiru, sa štopericom i bez formula pored sebe. Na testovima Matematičkog, Saobraćajnog i Fizičkog fakulteta piše da rad traje 180 minuta. Ako na tvom ne piše, trajanje proveri na sajtu fakulteta, a za samoproveru uzmi tri sata.
- Ne pogađaj. Zaokruži samo ono što stvarno izračunaš. Na više fakulteta pogrešan odgovor nosi negativne poene (na testu za ETF iz 2026. to je 16% vrednosti zadatka, na testu za FON pola poena), a ovde ti ionako treba slika znanja, a ne sreće.
- Prebroj tačne. Rezultat pročitaj na skali ispod.
Tri dela testa i šta tvoj rezultat govori
Broj tačnih odgovora približno pokazuje dokle na testu stižeš.
Zadaci 1–7 · po 3 ili 4 poena
Najčešće: algebarski izrazi, realni brojevi, osobine funkcija i planimetrija.
0–7 tačnih: slaba osnova. Poene gubiš već na početku testa, na zadacima koji bi trebalo da budu sigurni.
Zadaci 8–13 · po 5 poena
Najčešće: trigonometrijski izrazi, logaritmi, planimetrija i kompleksni brojevi.
8–13 tačnih: solidna osnova. Početak testa držiš, sredinu delimično. Fali ti uvežbanost po oblastima.
Zadaci 14–20 · po 6 ili 7 poena
Najčešće: analitička geometrija, trigonometrijske jednačine, stereometrija i nizovi.
14 i više: jaka osnova. Ostali su ti kraj testa i brzina.
Poeni su iz zaglavlja testa za ETF iz 2026. Najčešće oblasti: Matotekina zbirka, 186 testova sa po 20 zadataka.
Granice na 7 i 13 nisu slučajne. Tamo gde zadaci nose različit broj poena, poeni rastu od početka ka kraju testa: na testu za ETF zadaci 1–7 vrede po 3 ili 4 poena, zadaci 8–13 po 5, a zadaci 14–20 po 6 ili 7. Uz to se menjaju i oblasti, što se vidi na dijagramu učestalosti niže. Ako si baš na granici, pogledaj koji su zadaci netačni: greške među prvih sedam znače nižu grupu.
Pre nego što skloniš test, uz svaki zadatak bez tačnog odgovora upiši jedno od tri: ne znam kako da počnem, znam postupak ali pogrešim, ne stignem. Prvo ti govori koje oblasti da učiš, drugo da ti fali vežbe, treće da ti fali tempo. Kako se taj spisak grešaka vodi do kraja pripreme, piše u vodiču za pripremu prijemnog iz matematike.
Koji plan pripreme je tvoj
Sada imaš oba podatka. U tabeli nađi kolonu sa vremenom do ispita i red sa svojim rezultatom.
Koji plan, prema vremenu i rezultatu samoprovere
Kolona je vreme do ispita, red je broj tačnih na samoproveri.
| Rezultat samoprovere | Više od 4 mesecakrećeš do kraja februara | 2 do 4 mesecakrećeš u martu ili aprilu | Manje od 2 mesecakrećeš u maju ili junu |
|---|---|---|---|
| 0–7tačnih, slaba osnova | Temeljniod prve nedelje | Standardniviše sati, manje oblasti | Sprintcilj: prvih 13 zadataka |
| 8–13tačnih, solidna osnova | Temeljniod druge faze | Standardniceo plan | Sprintceo plan |
| 14–20tačnih, jaka osnova | Standardnikreni u martu | Standardnislabe oblasti, pa rokovi | Sprintrokovi i kraj testa |
Meseci važe ako je ispit krajem juna. Ako je kasnije, pomeri ih za isto toliko.
Vreme računaj unazad od dana ispita. Na testovima iz naše arhive prvi upisni rok je gotovo uvek između 24. juna i 9. jula; izuzetak je 2025, kada se polagalo krajem jula. Zato datum za svoju godinu proveri na sajtu fakulteta. Ako je ispit krajem juna, šest meseci znači početak oko Nove godine, tri meseca kraj marta, a šest nedelja sredinu maja.
Nekoliko polja u tabeli traži objašnjenje.
- Slaba osnova, a dva do četiri meseca. Standardni plan, ali sa 10 do 12 sati nedeljno umesto 8 i bez oblasti koje sprint preskače. Sve ne staje.
- Solidna osnova i više od četiri meseca. Temeljni plan od druge faze. Umesto prve faze uradi dve nedelje brzog prolaza kroz početak testa, kao u standardnom planu.
- Jaka osnova, u bilo kom planu. Prvu fazu preskoči. U drugoj radi samo oblasti sa kraja testa u kojima grešiš, a ostatak vremena daj rokovima pod štopericom. Ako do ispita ima više od četiri meseca, do marta radi jedan rok mesečno da ostaneš u formi, pa kreni sa standardnim planom.
Ako imaš manje nedelja nego što plan traje, poslednje dve faze, rokove i simulacije, ostavi cele, a prve dve skrati srazmerno. Sa 20 nedelja temeljni plan izgleda ovako: 6 nedelja temelja, 8 nedelja oblasti, pa 4 i 2 kao u planu. Ako imaš više nedelja, produži drugu fazu.
Više od četiri meseca do ispita
Temeljni plan: šest meseci do prijemnog
Za tebe ako na samoproveri imaš sedam ili manje tačnih, a do ispita je više od četiri meseca. Plan ne žuri. Prva dva meseca traži 5 sati nedeljno, što staje uz školu, a pod štopericom radiš tek kad gradivo stoji. Ukupno 184 sata i 19 testova.
Temeljni plan: sati po nedeljama i vrsta rada
Svaki stubić je jedna nedelja. Visina je broj sati, a boje pokazuju vrstu rada.
sati nedeljno
- Teorija
- Zadaci po oblastima
- Rokovi bez štoperice
- Simulacije pod štopericom
- Kontrolni test
Meseci su okvirni i važe ako je ispit krajem juna.
Temelj · nedelje 1–8
5 h nedeljno
Gradivo sa početka testa, redom: realni brojevi, stepeni, koreni i algebarski izrazi (nedelje 1–2), procenti, linearne jednačine i nejednačine (3), kvadratna jednačina i kvadratna funkcija (4–5), osobine funkcija (6), polinomi (7), kompleksni brojevi (8). Za svaku oblast prvo lekcija i rešeni primeri iz Centra znanja, pa 15 do 20 zadataka. Kako izgleda rešenje raspisano korak po korak, vidi na jednom zadatku sa prijemnog. Osma nedelja se završava kontrolnim testom.
Oblasti · nedelje 9–20
7 h nedeljno
Iracionalne jednačine (9), eksponencijalne jednačine i logaritmi (10–11), trigonometrija (12–14), planimetrija (15), stereometrija (16), analitička geometrija (17–18), nizovi (19), izvodi (20). Teorije je manje, zadataka više. Svake druge nedelje uradi ceo rok bez štoperice, makar iz dva dela, i prođi kroz svaku grešku. Dvadeseta nedelja se završava kontrolnim testom.
Rokovi · nedelje 21–24
11 h nedeljno
Dva testa nedeljno iz arhive rokova: jedan bez štoperice sredinom nedelje, jedan pod štopericom vikendom. Preostala tri sata idu na oblasti u kojima grešiš i na kombinatoriku i binomnu formulu, koje su do sada čekale.
Simulacije · nedelje 25–26
10 h, pa 6 h
Dve simulacije u pretposlednjoj nedelji i jedna u poslednjoj, najkasnije četiri dana pre ispita, na rokovima koje čuvaš za kraj. Između njih samo spisak grešaka i formule.
- Nedelja u praksi
- U prvoj fazi utorak i četvrtak po sat i po, subota dva sata. Od druge faze subota raste na četiri sata kad je na redu rok; kad nije, podeli ih na dva dana. Treća faza pada na kraj školske godine: u nedelji kad imaš maturu uradi jedan test umesto dva, a drugi prebaci u sledeću.
- Šta svesno preskačeš
- Do 21. nedelje ne radiš pod štopericom, osim na kontrolnim testovima, i ne juriš zadatke sa kraja testa. Zadaci 18–20 dolaze na red u trećoj fazi.
- Glavni rizik
- Plan se ugasi negde u martu, kad škola pritisne. Pet sati nedeljno deluje malo, pa se lako odloži za sledeću nedelju. Dane i sate odredi unapred. Propuštenu nedelju ne nadoknađuj, samo nastavi po redu.
- Znak da menjaš plan
- Ako na kontrolnom testu u osmoj nedelji imaš 10 ili više tačnih, ideš brže od plana: u drugoj fazi radi samo oblasti u kojima grešiš i ranije pređi na rokove. Ako je do ispita ostalo dvanaest nedelja, a trigonometrija još nije došla na red, pređi na standardni plan sa manje oblasti, jer sve više ne staje.
Dva do četiri meseca do ispita
Standardni plan: tri meseca do prijemnog
Za tebe ako na samoproveri imaš između 8 i 13 tačnih, a do ispita je dva do četiri meseca. Školsko gradivo ti je uglavnom poznato, ali zadatke sa prijemnog još ne rešavaš sigurno ni dovoljno brzo. Veći deo vremena radiš 8 sati nedeljno. Ukupno 111 sati i 13 testova.
Standardni plan: sati po nedeljama i vrsta rada
Ista skala kao na prethodnom dijagramu: nedelje su teže, ali ih je upola manje.
sati nedeljno
- Teorija
- Zadaci po oblastima
- Rokovi bez štoperice
- Simulacije pod štopericom
- Kontrolni test
Meseci su okvirni i važe ako je ispit krajem juna.
Početak testa · nedelje 1–2
7 h nedeljno
Brz prolaz kroz oblasti iz prvih sedam zadataka: realni brojevi, algebarski izrazi, procenti, linearne i kvadratne jednačine, osobine funkcija. Radi zadatke, a lekciju otvaraj samo tamo gde zapneš. Cilj je da ovaj deo testa rešavaš sigurno i bez zadržavanja.
Oblasti · nedelje 3–8
8 h nedeljno
Redom kojim obično dolaze na testu: kompleksni brojevi i polinomi (nedelja 3), iracionalne i eksponencijalne jednačine (4), logaritmi (5), trigonometrija (6), planimetrija i stereometrija (7), analitička geometrija i nizovi (8). Svake druge subote ceo rok bez štoperice. Osma nedelja se završava kontrolnim testom pod štopericom.
Rokovi · nedelje 9–11
11 h nedeljno
Dva testa nedeljno, jedan od njih pod štopericom. Uzimaj rokove svog fakulteta, od starijih ka novijim. Tri sata nedeljno ostaju za oblasti koje ispadaju na testovima i, ako ih tvoj fakultet pita, za izvode, kombinatoriku i binomnu formulu.
Simulacije · nedelje 12–13
10 h, pa 6 h
Dve simulacije u dvanaestoj nedelji i jedna u poslednjoj, najkasnije četiri dana pre ispita, na rokovima koje čuvaš za kraj. Ostalo vreme ide na spisak grešaka i formule.
- Nedelja u praksi
- Ponedeljak, sreda i petak po sat i po, subota tri do četiri sata, nedelja slobodna. U nedelji kad imaš maturu uradi jedan test umesto dva, a drugi prebaci u sledeću.
- Šta svesno preskačeš
- Teoriju ne čitaš redom od prve lekcije, nego samo tamo gde zadaci pokažu rupu. Zadaci 19 i 20 čekaju treću fazu. Izvodi, kombinatorika i binomna formula dobijaju ukupno desetak sati, i to tek kad ostalo stoji.
- Glavni rizik
- Da ostaneš u drugoj fazi. Uvek postoji još jedna oblast koja nije gotova, pa se rokovi odlažu. Treća faza počinje u devetoj nedelji, dokle god da stigneš sa oblastima.
- Znak da menjaš plan
- Ako na kontrolnom testu u osmoj nedelji i dalje imaš manje od 8 tačnih, prestani da širiš gradivo: ostatak vremena radi po sprintu i ciljaj prvih 13 zadataka. Ako na roku u šestoj nedelji imaš 14 ili više, preskoči ostatak druge faze i pređi na rokove.
Manje od dva meseca do ispita
Sprint: šest nedelja do prijemnog
Za tebe ako je do ispita manje od dva meseca, kakav god da je rezultat samoprovere. U šest nedelja ne staje celo gradivo, pa sprint počinje odlukom šta se ne uči. Traži 12 do 15 sati nedeljno, to jest dva do dva i po sata dnevno, šest dana u nedelji. Ukupno 77 sati i 10 testova.
Sprint: sati po nedeljama i vrsta rada
Ista skala: nedelja u sprintu je dva do tri puta teža od nedelje na početku temeljnog plana.
sati nedeljno
- Teorija
- Zadaci po oblastima
- Rokovi bez štoperice
- Simulacije pod štopericom
- Kontrolni test
Meseci su okvirni i važe ako je ispit krajem juna.
Početak testa · nedelja 1
12 h
Oblasti iz prvih sedam zadataka: realni brojevi, algebarski izrazi, procenti, linearne i kvadratne jednačine, osobine funkcija. Po dva sata za svaku: kratko podsećanje na teoriju, pa zadaci sa početka starih testova.
Sredina testa · nedelje 2–3
14 h nedeljno
Druga nedelja: logaritmi, eksponencijalne jednačine i kompleksni brojevi. Treća: trigonometrijski izrazi, planimetrija i analitička geometrija, pre svega prava i kružnica. U drugoj nedelji jedan rok bez štoperice, a treća se završava kontrolnim testom.
Rokovi · nedelje 4–5
15 h nedeljno
Tri testa nedeljno, od toga dva pod štopericom, sve rokovi tvog fakulteta. Posle svakog prođi sve greške pre nego što uzmeš sledeći. Tri sata nedeljno ostaju za iracionalne jednačine, polinome i nizove.
Završnica · nedelja 6
7 h
Jedna simulacija početkom nedelje, pa spisak grešaka i formule. Poslednja dva dana bez novih zadataka.
Šta sprint preskače
Sprint izostavlja tri oblasti koje se retko pitaju, a kad se pitaju, uglavnom su pri kraju testa.
- Kombinatorika: 0,8 zadatka po testu, 68% njih među zadacima 14–20.
- Izvodi: 0,7 zadatka po testu, 51% njih među zadacima 14–20.
- Binomna formula: 0,5 zadatka po testu, 55% njih među zadacima 14–20.
Zajedno nose u proseku 2,0 od 20 zadataka. Iz stereometrije uzmi samo osnovne formule za površinu i zapreminu, a iz trigonometrijskih jednačina samo osnovne tipove.
Koliko te to košta, zavisi od fakulteta.
Koliko zadataka po testu nose oblasti koje sprint preskače
Zbir za: kombinatorika, izvodi, binomna formula. Što je traka duža, to te preskakanje više košta.
- Fizički3,4kombinatorika 0,4 · izvodi 2,4 · binomna formula 0,6
- ETF2,8kombinatorika 0,8 · izvodi 1,2 · binomna formula 0,8
- TMF2,7kombinatorika 1,0 · izvodi 0,8 · binomna formula 0,9
- FON2,6kombinatorika 1,0 · izvodi 0,6 · binomna formula 1,0
- Matematički2,1kombinatorika 1,0 · izvodi 0,3 · binomna formula 0,8
- Mašinski1,8kombinatorika 1,2 · izvodi 0,5 · binomna formula 0,2
- Građevinski1,6kombinatorika 0,8 · izvodi 0,6 · binomna formula 0,2
- Saobraćajni1,6kombinatorika 0,9 · izvodi 0,7 · binomna formula 0,0
- RGF0,1kombinatorika 0,1 · izvodi 0,0 · binomna formula 0,0
Prosek po testu od 20 zadataka, testovi iz perioda 2017–2026.
Na Fizičkom te tri oblasti nose 3,4 zadatka po testu, na RGF-u 0,1. Ako je kod tvog fakulteta zbir veći od dva, ne preskači sve tri: zadrži onu koja se kod tebe najčešće pita. Raspored svih oblasti po fakultetima je u vodiču, u delu o fakultetima.
- Nedelja u praksi
- Šest dana po dva do dva i po sata, jedan dan bez matematike. Dan u kom radiš ceo test ne puni ničim drugim.
- Ako imaš 7 ili manje tačnih
- U drugoj fazi ostani na logaritmima, eksponencijalnim jednačinama i kompleksnim brojevima, a u trećoj umesto novih oblasti ponavljaj početak testa. Cilj je prvih 13 zadataka. Na testovima iz 2026. oni nose 56 od 100 poena na ETF-u, 55 na TMF-u, 59 na Saobraćajnom, 62 na Građevinskom i 65 na FON-u.
- Glavni rizik
- Da pokušaš sve. Oblast koju samo preletiš na ispitu ne donosi poene, a oduzima vreme oblastima koje bi ih donele. Spisak onoga što preskačeš napiši prvog dana i ne otvaraj ga ponovo.
- Znak da menjaš plan
- Ako na kontrolnom testu u trećoj nedelji imaš 12 ili više tačnih, vrati jednu oblast sa spiska preskočenih, onu koju tvoj fakultet najčešće pita. Ako imaš manje od 6, suzi plan na početak testa i tri oblasti iz druge nedelje.
Ako imaš samo mesec dana
Prva nedelja ostaje ista. Sredina testa staje u jednu nedelju, sa četiri oblasti: logaritmi, kompleksni brojevi, trigonometrijski izrazi i analitička geometrija. Treća nedelja su rokovi, tri testa. Četvrta je završnica. Računaj na 15 sati nedeljno i na to da ciljaš prvih 13 zadataka, a ne ceo test.
Koje oblasti se najčešće pitaju i u kom delu testa
Redosled oblasti u planovima nije stvar ukusa. Izveden je iz testova koje smo razvrstali po oblastima: 191 test, 3.864 zadatka. Za svaku oblast gledali smo dve stvari: koliko zadataka donosi po testu i u kom delu testa se ti zadaci nalaze.
Koliko zadataka po testu donosi svaka oblast i u kom delu testa
Dužina trake je prosečan broj zadataka iz te oblasti na testu od 20. Traka je podeljena prema delu testa: levo su zadaci 1–7, desno 14–20.
- zadaci 1–7
- zadaci 8–13
- zadaci 14–20
- Analitička geometrijana 99% testova1,7
- Planimetrijana 94% testova1,6
- Logaritmina 84% testova1,2
- Stereometrijana 91% testova1,2
- Osobine funkcijana 79% testova1,2
- Kompleksni brojevina 88% testova1,2
- Trigonometrijske jednačinena 86% testova1,1
- Nizovina 88% testova1,1
- Trigonometrijski izrazina 74% testova1,0
- Iracionalne jednačinena 76% testova0,9
- Eksponencijalne jednačinena 80% testova0,9
- Kvadratne jednačinena 63% testova0,9
- Algebarski izrazina 65% testova0,8
- Realni brojevina 60% testova0,8
- Kombinatorikana 71% testova0,8
- Polinomina 70% testova0,7
- Izvodina 43% testova0,7
- Kvadratna funkcijana 51% testova0,6
- Binomna formulana 52% testova0,5
- Procenti i proporcijena 48% testova0,5
- Linearne jednačinena 39% testova0,5
Iste brojke u tabeli
| Oblast | Po testu | Na % testova | U zad. 1–7 | U zad. 8–13 | U zad. 14–20 |
|---|---|---|---|---|---|
| Analitička geometrija | 1,7 | 99% | 23% | 28% | 50% |
| Planimetrija | 1,6 | 94% | 31% | 35% | 34% |
| Logaritam | 1,2 | 84% | 24% | 47% | 30% |
| Stereometrija | 1,2 | 91% | 17% | 25% | 59% |
| Osobine funkcije | 1,2 | 79% | 53% | 23% | 24% |
| Kompleksni brojevi | 1,2 | 88% | 37% | 42% | 21% |
| Trigonometrijske jednačine i nejednačine | 1,1 | 86% | 8% | 30% | 62% |
| Aritmetički i geometrijski niz | 1,1 | 88% | 25% | 24% | 51% |
| Trigonometrijski izrazi | 1,0 | 74% | 23% | 57% | 20% |
| Iracionalne jednačine i nejednačine | 0,9 | 76% | 38% | 36% | 26% |
| Eksponencijalne jednačine i nejednačine | 0,9 | 80% | 29% | 42% | 29% |
| Kvadratne jednačine | 0,9 | 63% | 45% | 33% | 21% |
| Algebarski izrazi | 0,8 | 65% | 93% | 4% | 3% |
| Realni brojevi | 0,8 | 60% | 84% | 6% | 9% |
| Kombinatorika | 0,8 | 71% | 11% | 21% | 68% |
| Polinomi | 0,7 | 70% | 33% | 38% | 30% |
| Izvod funkcije i primene | 0,7 | 43% | 33% | 16% | 51% |
| Kvadratna funkcija i nejednačine | 0,6 | 51% | 35% | 37% | 28% |
| Binomna formula | 0,5 | 52% | 11% | 34% | 55% |
| Procenti i proporcija | 0,5 | 48% | 67% | 7% | 26% |
| Linearne jednačine i nejednačine | 0,5 | 39% | 67% | 19% | 13% |
Izvor: Matotekina zbirka, testovi sa prijemnih ispita na 9 fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2001–2026. Učestalost: 191 test, 3.864 zadatka. Položaj u testu: 186 testova sa po 20 zadataka.
Duga traka znači mnogo zadataka. Ako joj je veći deo levo, ti zadaci su na početku testa i tu se najpre isplati učiti. Ako je veći deo desno, zadaci su pri kraju testa: tamo gde se poeni razlikuju vrede više, ali traže i više znanja. Iz dijagrama se vide tri stvari na kojima planovi počivaju.
- Najčešće na početku. Više od 60% zadataka među prvih sedam: algebarski izrazi, realni brojevi, procenti i proporcije i linearne jednačine. Zato svaki plan kreće odatle.
- Na gotovo svakom testu. Na 90% testova ili više: analitička geometrija, planimetrija i stereometrija. Njih ne preskačeš ni u sprintu.
- Uglavnom na kraju. Više od 60% zadataka među poslednjih sedam: trigonometrijske jednačine i kombinatorika. Njima se bavi kraj plana, kad početak i sredina testa stoje.
Brojke važe za sve fakultete zajedno, a fakulteti se međusobno razlikuju. Pre nego što nešto izbaciš iz plana, pogledaj šta tvoj fakultet pita češće od ostalih.
Česta pitanja o planu pripreme
Koliko vremena treba za pripremu prijemnog iz matematike?
Zavisi od toga koliko već znaš, a to pokazuje samoprovera na jednom starom testu. Planovi na ovoj strani traže 184 sata rada u šest meseci, 111 sati u tri meseca ili 77 sati u šest nedelja. Što kasnije počneš, to je više sati nedeljno i kraći spisak oblasti koje stižeš da savladaš.
Može li se prijemni iz matematike spremiti za mesec dana?
Celo gradivo ne može. Može da se osigura početak testa i dobar deo sredine: prvih 13 zadataka na testovima iz 2026. nosi između 55 i 65 od 100 poena, zavisno od fakulteta. Za to treba oko 15 sati nedeljno i unapred napisan spisak oblasti koje preskačeš.
Koliko sati dnevno treba učiti za prijemni?
Dok traje škola, realno je 5 do 8 sati nedeljno, to jest tri ili četiri termina od po sat i po do dva. U poslednjih mesec dana to raste na dva do dva i po sata dnevno, šest dana u nedelji. Ceo test pod štopericom traje do tri sata i radi se u jednom komadu.
Kada treba početi sa rešavanjem starih rokova?
Prvi test uradi pre nego što počneš da učiš, kao samoproveru. Redovno ih radi od druge faze plana, jedan na dve nedelje i bez štoperice. Pod štopericom ih radi u poslednjih pet do šest nedelja, kada gradivo već stoji.
Idem na pripremnu nastavu ili privatne časove. Da li mi treba plan?
Treba, samo je kraći. Časovi pokrivaju teoriju i deo vežbanja, pa te sate uračunaj u nedeljni zbir. Iz plana zadrži ono što niko ne može da uradi umesto tebe: kontrolne testove, cele rokove i simulacije pod štopericom.
Šta da uradiš ove nedelje
- Preuzmi jedan rok svog fakulteta iz arhive zadataka sa prethodnih prijemnih ispita.
- Odvoj tri sata u komadu i uradi samoproveru.
- Nađi svoje polje u tabeli za izbor plana i u kalendar upiši datum početka svake faze.
Zadatke po oblastima i simulacije pod štopericom imaš u Matoteci, uz besplatnu registraciju. Zbirka ima 5000+ rešenih zadataka sa prijemnih ispita, a teorija je u Centru znanja, u 59 lekcija. Kako se vežba, kako se vodi spisak grešaka i šta se radi na sam dan ispita, piše u vodiču za pripremu prijemnog iz matematike.